TAJNA EGINE
TAMO GDE SVETOST
SUSREĆE MORE
Ako ste nekoliko dana u Atini i poželite da na jedan dan pobegnete od buke Akropolja, Monastirakija i gradskih ulica, postoji jednostavan odgovor: ukrcajte se u Pireju na trajekt za Eginu!
Zašto Egina?
Ostrvo spaja hodočašće i lično pročišćenje sa antičkom istorijom, plažama, provodom, pistaćijima i ribarskim selima.
Do ostrva se stiže za otprilike 50 minuta, u zavisnosti od broda, a karte se trenutno mogu naći već od oko 9 evra po osobi u jednom smeru.
Među svim razlozima zbog kojih vredi doći, jedan je posebno neobičan: manastir Svetog Nektarija.
Manastir Svete Trojice, poznat kao manastir Svetog Nektarija, nalazi se u oblasti Kontos, oko 6 kilometara od luke Egina. To znači da poseta manastiru nije nikakva velika ekspedicija: automobilom ili taksijem stiže se za desetak minuta.
Za taksi od luke do manastira računajte 10 evra po pravcu, dok vožnja traje oko sedam minuta prema trenutno dostupnim procenama. Rezerviši taksi za povratak jer nećeš imati čime nazad iz izolacije u civilizaciju.
Autobus ide nekoliko puta dnevno, ali na +40C nije najpametnije čekati ga.
Čim se približite kompleksu, postaje jasno zašto ovo nije samo još jedan grčki manastir koji se usput obiđe.
Manastir je osnovao Sveti Nektarije početkom 20. veka, a 1904. počeo je obnovu starog monaškog kompleksa i ovde osnovao ženski manastir Svete Trojice. Sveti Nektarije preminuo je 1920. godine i sahranjen je upravo na Egini. Kasnije je proglašen za svetitelja, 1961. godine, a danas je jedan od najpoznatijih svetitelja moderne Grčke. Njegov praznik obeležava se 9. novembra, dok se 3. septembra obeležava prenos njegovih moštiju.
Zato u manastir dolaze hiljade ljudi iz Grčke, ali i pravoslavni hodočasnici iz drugih zemalja. Dolaze da se pomole, poklone moštima i zatraže pomoć ili utehu. Posebno snažan deo posete jeste prostor povezan sa samim svetiteljem: mogu se videti njegovo svetilište, grob i kuća u kojoj je živeo i pisao.
Ali upravo tu Egina postaje zanimljiva i za one koji nisu vernici.
Ne morate biti hodočasnik da biste razumeli zašto ovo mesto ima posebnu atmosferu. Manastir nije samo verski objekat, već deo istorije ostrva i priče o čoveku čiji je život bio neobičan: od učitelja i monaha do mitropolita u Aleksandriji, pa potom čoveka koji je, posle crkvenih sukoba i godina provedenih u Atini, poslednje godine života odlučio da provede upravo na ovom ostrvu.
Egina je, dakle, sasvim drugačija Grčka od one sa razglednica.
Egina nije samo manastir!
Najveća greška bila bi da Eginu tretirate samo kao mesto na koje se dolazi zbog manastira, a zatim se prvom sledećom barkom vraća u Atinu.
Ostrvo je dovoljno malo da se najvažnije stvari mogu obići za jedan dan, ali dovoljno raznoliko da bez problema i noćite.
Egina ima više plaža i uvala, od organizovanih do mirnijih i prirodnijih. Među poznatijima je Agia Marina, gde se nalazi velika peščana plaža, dok je Aeginitissa poznata po širokoj uvali okruženoj eukaliptusima.
Ako ste već došli iz Atine, kombinacija manastir + kupanje zapravo je jedan od najboljih načina da provedete nekoliko dana.
Na južnom delu ostrva nalazi se Perdika, malo ribarsko mesto sa tavernama uz more. Tu se ne dolazi zbog velikih znamenitosti, već zbog atmosfere: riba, brodice, uske ulice i pogled preko mora.
Ako imate vremena, iz Perdike se može otići i do malog ostrva Moni, do kojeg se vodenim taksijem stiže za oko deset minuta. Ako želite da uz Svetog Nektarija dodate i nešto za ljubitelje antičke Grčke, idite do hrama Afaije.
Hram se nalazi na brdu među borovima i jedan je od najupečatljivijih antičkih spomenika na Egini. Zvanični turistički portal Grčke upravo ga izdvaja kao jednu od glavnih atrakcija ostrva.
Egina je poznata po pistaćijama, toliko da ih zvanični turistički portal Grčke navodi među glavnim simbolima ostrva. Ostrvska sorta ima zaštićeno poreklo, a pistaći se prodaju praktično svuda – od pijaca do malih prodavnica uz obalu.
Zato se iz Egine teško vraća bez kese pistaćija, pistaćo paste, slatkiša ili nekog drugog lokalnog proizvoda.
Egina nije ostrvo koje živi samo od jednodnevnih turista. Ima hotele, apartmane, taverne i dovoljno sadržaja za vikend. Zvanični turistički vodič je opisuje kao destinaciju pogodnu i za kratki beg iz Atine i za duži boravak.
Noćenje menja i atmosferu. Kada poslednji jednodnevni turisti odu na trajekt, luka i obalna mesta postaju mnogo mirniji, a ostrvo dobija onu svoju drugu, sporiju stranu.