"GRENLAND NIJE NA PRODAJU"
Viktor Lazić, intervju
Viktor Lazić (1985), književnik i advokat, proveo je 15 godina na putovanjima obilazeći mnogo zemalja – od džungli Indonezije, divljina Amazonije, vulkanskih kratera Afrike do metropola Amerike. Autor je sedam knjiga među kojima se izdvajaju “Tumaranje zemljom osmeha” ili “Velika avantura”.
Povod za ovaj intervju bio je Lazićev boravak na – Grenlandu! Nakon toga, nekako prirodno, nastala je i knjiga “Grenland – Zaleđeno srce planete”.
A kako izgleda život na Grenlandu, ima li tamo i ljudi sa naših prostora i kako reaguju na namere predsednika SAD Donalda Trampa da će uskoro kupiti ovu teritoriju?
Kako biste predstavili svoju knjigu i šta je to zbog čega bi ljudi trebalo da je nabave i pročitaju - koja je bila Vaša inspiracija za to?
“Moja knjiga je Grenland u malom. Naravno da sam svestan da nije veliki broj putnika tamo išao a kamoli bio u mogućnosti kao ja, prosto sticajem okolnosti, da sam imao kontakt u naučnoj zajednici tamo, tako da sam imao mogućnost da obiđem Grenland i da vidim stvari koje malo ljudi može da vidi. Bio sam tamo nešto duže od mesec dana, i svaki dan sam pretočio u stranice - druženja sa Inuitima, sa naučnicima, sa polarnim medvedima i fokama, sve je tu na tih 500 i nešto strana.
Bio sam veoma inspirisan tim ledenim prostranstvom. Ja se inače profesionalno bavim putopisima i putovanjima, 15 godina sam proveo na putovanjima, na 6 kontinenata planete, međutim Grenland je kao zaseban kontinent. To je prosto izazov za svakog putnika, za svakog čoveka na svetu, ali nije destinacija za svakog”.
Na šta je najteže navići se kada se stigne na Grenland, osim naravno na hladnoću?
“Destinacija je gde se jako teško kreće, jako su velike razdaljine između veoma malih mesta. Dakle, to su "gradovi" koji imaju 100-200-300 ljudi. Kad imaju 300 ljudi to je kao metropola. Njihov glavni grad Nuuk je jedan od najmanjih glavnih gradova na planeti - 17.000 ljudi ima prestonnica, a cela država ima 56.000 stanovnika.
Ja navijam za to, nadam se da će jednog dana biti nezavisni. Sad imaju veliki stepen autonomije od 2009. godine u okviru Danske. Međutim, ta mala naselja su izolovana jedna od drugih, 6 do 8 meseci godišnje. Dakle, uopšte ne postoji način da vi iz jednog mesta odete do drugog. Samo tokom kratkog leta i to nešto brodovima, avionima, aviončićima da kažem, to su neki četvorosedi avioni”.
Pretpostavljam da ste se i Vi tako kretali po kontinentu?
“Da, i brodom i aviončićima, helikopterima i sankama koje vuku haskiji još uvek. Na najproblematičnijim mestima imaju i motorne sanke ali su haskiji bolji jer motorna sanka ne može da nanjuši rupu u ledu”.
Zanimljivo. Glavni grad Nuuk – da li je istina ono što se priča i piše po internetu da tamo maltene ima možda 10 zgrada u kojima svi žive, znači one velike zgrade koje imaju i teretane, supermarkete i sve živo, da ljudi uopšte nemaju potrebe kad je baš onako ledena zima da izlaze napolje?
“To je samo donekle tačno, zato što vi imate jedan deo grada koji zaista ima desetak ogromnih zgrada iz kojih ljudi ne moraju nešto mnogo da izlaze tokom perioda najjače zime. Međutim, Nuuk je dosta raširen grad, nije baš tako koncentrisan samo na jedno mesto. Širok je, rasut je, ima jako mnogo malih kuća koje su pre građene Ove zgrade o kojima ljudi pričaju, to je građeno možda pre 30- 40 godina, ali vi imate jedan stari, kolonijalni deo grada koji je izgrađen pre više od 70 godina i to su tradicionalne danske kuće, u danskom stilu, koje su jednospratne eventualno dvospratne. Ima ih više desetina, tako da ne bih ja tako opisao Nuuk.
Kako se oni izjašnjavaju? Kad ste Vi bili tamo - je li to bilo pre ovoga sa Trampom?
“Ja sam bio u trenutku kada je prvi put Tramp pokazao interesovanje za Grenland. Oni su izjašnjavaju kao Inuiti. Odnosno mi te ljude znamo kao Eskime ali oni ne žele više da se koristi taj naziv, pa ću ih i ja nazivati Inuitima.
Oni bi, pre svega, želeli nezavisnost. Tako je bilo pre, tako je i sada, međutim ne nezavisnost po svaku cenu. Dakle, uplašeni su za svoj opstanak, za ekonomski opstanak, za preživljavanje na tom prostoru, koje inače nije lako, tako da nisu spremni da se izbore za nezavisnost po svaku cenu. Pre bi želeli da do toga dođe spontano, jednim ekonomskim jačanjem samog Grenlanda.”
A ovako, na prvu loptu, ja sam dođem tamo sutra i kao laik kako bih mogao da ih svrstam, u koju kategoriju - da li bi im prijalo da budu deo Danske? Kad bi morali da biraju, kao što će možda i morati u nekom trenutku da im se stavi, ili levo ili desno, ili prema Danskoj ili prema Trampu, kakva je njihova reakcija na Trampa uopšte, kako ga doživljavaju sad?
“Oni su već bili deo Amerike tokom Drugog svetskog rata i to je nešto što se ne prenebregava. Meni su pričali Inuiti da su oni bili veoma iznenađeni da je Amerika pristala vrati Grenland Danskoj. A jedan vic koji sam ja čuo tamo među Inuitima u jednoj kafani a koji mi se dosta svideo - pitali su me da li znam u čemu je razlika između Grenlanda i Trampa. Odgovor je: Grenland nije na prodaju. Ali ja sam ubeđen da bi oni radije ostali u Danskoj, prosto tu su već gde su, odnos sa Dancima današnjim je veoma kvalitetan, dobar. Danci čak u velikoj meri podržavaju njihovu nezavisnost, posebno ovi koji žive na Grenlandu, tako da ja nisam tu video da u ovom momentu ima problema, s tim što, naravno u prošlosti je bilo strašnih stvari. Danci su im kidnapovali decu, odvodili u Dansku na školovanje itd. Mnogo su doprineli njihovim psihološkim problemima koje danas imaju - alkoholizam, visoka stopa depresije, samoubistava itd”.
Jeste li upoznali nekog iz Srbije?
“Ne, ali čuo sam da ima u nekim fabrikama ribe nekoliko naših ljudi”.
Kao što je Aljaska, kao što ima tamo?
“Da, ali nisam uspeo do njih da dođem”.
Pretpostavljam da je odlazak na Grenland neki stari, dečački san - kako ste uopšte došli tamo?
“Jeste zaista, naravno. Inače vodim Muzej knjige i putovanja, od detinjstva se bavim knjigama i u knjigama sam se prvi put susreo sa Grenlandom i ledenim predelom i to mi je bio prvi neki motiv, ali na sam Grenland sam otišao slučajno tako što sam bio na jugu Evrope u Španiji i Italiji, i jedan prijatelj mi je rekao da ima prijatelja naučnika koji upravo ide na Grenland i traži nekoga ko bi želeo da mu se pridruži. Taj neko sam bio ja. Sa sve letnjom garderobom u torbi”.
Šta biste dali kao savet nekom iz Srbije i sa Balkana ko bi otišao tamo makar turistički na 2-3 nedelje, kako da se pripremi za jedno tako vremenski negostoljubivo područje za ovaj deo sveta?
“Pročitajte moju knjigu - znači nemate bolju pripremu za sada. Nažalost, jako malo ljudi je tako detaljno pisalo o Grenlandu, eto zbog toga”.