GRUZIJA
Velike priče o zabranjenoj ljubavi
Odmah da se razumemo na početku priče - ništa te ne može pripremiti za taj prvi utisak koji ćeš doživeti kada kročiš na tlo Gruzije.
Jedna od tri evroazijske, kavkaske države krije u sebi toliko bisera da i ako odvojiš dve nedelje recimo za Gruziju, to neće biti dovoljno.
Ako ti otkrijem podatak da se 78 posto turista u roku od sedam godina vrati u Gruziju (zvanični podatak ministarstva kulture i turizma Gruzije) da je još jednom vidi i doživi onda je sve jasno.
Do proleća 2025. do Gruzije smo mogli najčešće preko Budimpešte ili Istanbula ali sada imamo direktan let Beograd - Tbilisi tako da je ova čarobna zemlja sada svakom u Srbiji daleko bliža.
Teško je napraviti pravu rutu za Gruziju.
Lomio sam se prvo da li da je kao većina turista vezujem za susednu Jermeniju ali sam odustao od ideje jer bi impresije jedne države lako mogle da “uguše” one iz druge a to nije dobro.
Gruzija su Kavkaz, drugi izleti, glavni grad Tbilisi i primorski grad Batumi blizu granice sa Turskom. Takav je bio i moj itinerar.
KUTAISI: Na krilima stare slave
Kako sam išao iz Budimpešte s low cost kompanijom, sletanje je usred noći u gradiću Kutaisi na krajnjem severozapadu zemlje, blizu Rusije.
Tu je prvo “minsko polje” poseti Gruzije. Kutaisi svojim izgledom može da opčini ali i razočara. Može da navede da pomisliš da je cela Gruzija takva. A nije.
Sleteo sam u četiri ujutro, došao do smeštaja u pet i “poljubio vrata” jer on ne postoji. Za Gruziju nemoj kao za Evropu da gledaš da uštediš na smeštaju.
Po Zapadnoj Evropi ništa pristojno skoro i da nije ispod 50€ (noć po osobi) a u Gruziji za taj novac imaš dve noći sa doručkom u odličnom hotelu u centru.
Smeštaj je povoljan a kada je prejeftin nešto nije u redu. Na kraju sam na licu mesta pronašao dobar hotel sa 4 zvezdice u Kutaisiju i avantura je mogla da počne.
NEKADAŠNJI GLAVNI GRAD
Kutaisi je nekadašnji glavni grad Gruzije, mesto sa 120.000 stanovnika. Danas dosta oronuo i zapušten grad ali ima svoje čari.
Ima žičaru od 1€ s kojom možete imati celo mesto na dlanu. Ima sjajnu lokalnu pijacu, prejeftinu hranu i Bagrati katedralu, najlepšu u Gruziji.
Katedrala je pun pogodak za popravljanje utiska o Kutaisiju.
Izgradio ju je početkom XI veka kralj Bagrat III, a UNESCO ju je zaštitio 1994.godine.
Gruzijcima je užasno važno mesto jer simbolizuje ujedinjenje države i naroda.
Okružena je zelenilom a do nje se dolazi peške, i uz jedno 200 stepenika.
Kutaisi se obilazi duž reke Rioni i kroz mnoge parkove.
U centru grada je Kolhida fontana. Kolhida je bilo gruzijsko kraljevstvo u starim vremenima i finalna destinacija za junake Jasona i Argonaute. Oko slapova postoji 30 statua životinja.
Dok posmatraš Kolhida fontanu, primetićeš iza nje i lepu zgradu što je stari parlament Gruzije.
Ako ti je prvi kontakt sa Gruzijom Kutaisi ne daj da ti on bude i konačni zaključak o zemlji koja nudi mnogo više.
TBILISI: Savršenstvo kreativnog nereda
Kreativni nered gde buka i osmesi idu ruku pod ruku.
Prvi utisak u Tbilisiju je da je neko nepriznato dete Rusije i Turske. Doduše ima tu i grčkog temperamenta.
Tbilisi je toliko lep a težak grad na prvu loptu. Moraš sebi dati dan za navikavanje, posle sve “klizi”.
Gruzijci su emotivan, bučan i pomalo namrgođen narod koji je zapravo izuzetno gostoprimljiv.
Kao da ni u Tbilisiju još nisu navikli na to da su na turističkoj mapi sveta, da se svi zaista interesuju za Gruziju.
Turisti su svuda oko njih a oni deluju dosta nervozno i izgubljeno na ulici.
Narod uglavnom ne zna engleski, za razliku od ruskog, ali uz malo truda razumećeš se sa svima - savršeno!
Kada sam na primer stigao u Tbilisi lokalnim kombijem (4 sata vožnje iz Kutaisija), na ulici su me nenamerno poslali u drugi deo grada.
Gugl maps nije radio, posle je i baterija otkazala, tako da očekuj da te na engleskom ne razumeju kada ih nešto pitaš.
Vajb grada “ubija” – sa svih strana mame te note uličnih svirača, uveče je tek živo, a poneki klubovi rade do jutra.
Tbilisi je mešavina starog i novog, želja urbanista da sačuvaju najlepše iz prošlosti i spoje to sa novim mostovima, zgradama opere i pozorišta, pa i tržnih centara.
Stari grad je na brdu i od novog ga deli reka Kura.
Najveće atrakcije nisu u gradu ali tu je Bolt koji uopšte nije skup.
Turisti najviše hrle do spomenika Majke Gruzije koji je na brdu, ali i Hronike Gruzije.
Majka Gruzije postoji i u Jermeniji recimo. Reč je o gigantskom spomeniku posvećenom svim ženama koje su nesebično pomagale muškarcima u ratu i miru noseći na svojim plećima težak teret vekova.
Do Majke Gruzije dolazi se žičarom koja košta oko 2€ u jednom pravcu.
Hronike Gruzije je zapravo jedan spomenik u obliku knjige koji je posvećen najvažnijim događajima u istoriji zemlje.
U samom centru Tbilisija imate i Sioni pravoslavnu crkvu napravljenu pre skoro deset vekova. U njenom produžetku su mnogobrojni restorani i pešačka zona.
Most mira futurističkim izgledom spaja stari i novi grad i simbolizuje novi pogled jednog Gruzijca usmeren ka pacifizmu i budućnosti. Iako se most arhitektonski ne uklapa u Tbilisi među turistima je najpopularnija tačka za fotografisanje.
Širom Tbilisija mnogo je podzemnih prolaza a u njima su nekakvi mini buvljaci kao i mnoge pekare sa preukusnim proizvodima.
Sumporna kupatila su takođe atrakcija Tbilisija.
Gruzijci su se u prošlosti okupljali oko njih tražeći lekovita svojstva a danas su mesto druženja lokalaca.
Kad smo kod meštana, ne odbijaj nikad njihov poziv da im se pridružiš u nečemu.
Bilo da si u restoranu ili u prodavnici - ako on želi da nazdravi s tobom, ugosti te čajem ili ti pokloni jednu čurčkelu (sladak proizvod od grožđa) prihvati to. U suprotnom ćeš ih uvrediti.
BATUMI: Velika priča o zabranjenoj ljubavi
Kutaisi je na severozapadu, Tbilisi skoro pa na istoku, a treći najveći grad Gruzije Batumi na krajnjem jugozapadu, uz granicu s Turskom.
Želeo sam da vidim Batumi jer su mi rekli da se tu rađa mali Dubai i bili su u pravu.
Vožnja od Tbilisija do Batumija trajala je četiri sata (10€ autobusom) a prvo što se vidi sa stanice u Batumiju su ogromni neboderi u daljini.
To nisu obični već kičasti, šljašteći neboderi bukvalno napravljeni za pokazivanje.
Što je najluđe u priči najjeftiniji su iz ugla smeštaja.
Neboderi u Batumiju deo su tzv. Orbi sitija, malog grada u gradu koji je za strance ali i domaće sa dubljim džepom.
Zgrade imaju po 50-60 spratova a ja sam iznajmio sobu na 52.spratu.
Pogled na Crno more je fenomenalan ali vetar na terasi zaista čini da se držiš za vrata da te ne bi bacio!
Cena jedne noći u mondenskom Orbi sitiju je verovali ili ne samo 11€, a s doručkom 20€.
Svi u zgradama Orbi sitija pričaju ruskim jezikom, mnogo je biznismena, čini se da Batumi van ovog kompleksa ne postoji.
Većina stanara Orbija iznajmljuju sobe i stanove na godišnjem nivou.
Ono po čemu ceo svet pamti Batumi su statue Alija i Nino koje u pravilnom vremenskom intervalu kruže jedna oko druge, da bi se na kraju zagrlile.
Iza statua kojima se ceo svet divi krije se pretužna priča o Azerbejdžancu Aliju koji je bio zaljubljen u gruzijsku princezu Nino.
Posle mnogo prepreka oni su se nekako spojili i zaljubili jedno u drugo ali je izbio Prvi svetski rat i Ali je ubijen.
Kruženje Alija oko Nino što pokazuje statua na obali mora simbolizuje godine pokušaja da ga ona zavoli.
Tragična priča o zabranjenoj ljubavi ispričana je u knjizi “Ali i Nino” Kurbana Saida 1937.godine.
Batumi će vam se dopasti ako se jedno dva dana šetate u oba dela grada.
Sam mondenski deo Batumija jeste interesantan na prvu loptu, ali je stari grad ipak taj koji daje posebnu čar.
I ovde nisam primetio da su cene proizvoda previsoke tako da slobodno mogu zaključiti da Gruzija ne samo što je prelepa i nudi mnogo, već je i finansijski prihvatljiva za nedelju-dve uživanja koje se pamti celog života.
O magiji Kavkaza možeš da pročitaš u rubrici "Kreni na put" a o gruzijskoj hrani u "Bon appettit".
Još jednom da se zahvalim divnoj Jovani Milovanović koja je u prvoj polovini 2026. godine u "Ilustrovanoj politici" objavila moju reportažu o fantastičnoj Gruziji u koju ću se sigurno vratiti.
Ovog puta, jasno, u društvu gospođe Kompas.