THE RUMJACKS, septembar '26 Beograd
KAD KELTSKI DUH UĐE U PANKERSKI VIR
Nije sramota priznati da neke dobre stvari otkriješ kasnije u životu. Pre samo godinu i po dana, mi smo slučajno na YouTube otkrili The Rumjacks misleći da slušamo Dropkick Murphys.
A onda smo pustili još jednu, pa još jednu pesmu, pa ceo album, pa smo počeli da istražujemo da li će uskoro negde u okruženju svirati. Na kraju smo pre mesec i po dana na profilu Zappa Baze otkrili da dolaze kod nas!
Posle Bukurešta i Kluža, australijska keltsko-pank šestorka stigla je u Beograd, u okviru svoje velike evropske turneje „Balkans to Baltics“, i ponovo pokazala zašto je njihov koncert mnogo više od običnog rok nastupa.
The Rumjacks su nastali 2008. u Sidneju, hiljadama kilometara od Irske, ali sa irskim i škotskim muzičkim nasleđem duboko usađenim u bend. Sami članovi su pričali kako su uz tu muziku odrasli, a onda su kasnije otkrili pank, The Pogues, The Clash, ska i hard rok. I tu je nastala formula The Rumjacksa: irska melodija, pankerska brzina i energija kao da je neko otvorio vrata paba usred oluje.
I zato je njihova muzika toliko prokleto vesela!
I nema „mi smo bend, vi ste publika“. Svi su jedno!
Zappa nije bila dupke puna, možda 300 keltskih i pank duša, ali bolje da imaš 300 ovakvih likova u publici koji će ti ostaviti srce na terenu nego 800 pozera koji prevrću očima ako nije grobna tišina i rastojanje od drugih od bar jednog metra.
Publiku su zagrejali Unpunkd. Pank tandem koji svira akustično, zanimljiv uvod u rokanje.
“Đavo je kučka velika, na kratkom lancu čuvana”, pevali su oni dok su se članovi The Rumjacks šetkali po Bazi.
Neutralno obučena publika, od očekivanih engleskih kačketa kao na Dropkick Murphys ima dva predstavnika, nekoliko likova sa tregerima. Stariji, nisu neki skinsi, bradonje - vizuelni Irci. Bio je jedan u zelenoj kariranoj suknji, s bradom i kačketom.
Pripit i bezobrazan, pošto je igrajući jig uspeo da nas udari nekoliko puta po cevanicama.
Jeziva ventilacija u Bazi, jedini pravi minus ove večeri.
The Rumjacks izazivaju haos na prvoj pesmi, ali narednih 3-4 ništa.
Čeka se povezivanje s publikom koje nastaje sa “Bullhead”. Na “Sainted Millions” polovina muških u publici nema više ni majice, a na “Father’s Fight” oformljava se pank krug u koji mnogi uleću I to traje neka dva minuta. Prekratko.
Devojke u publici vrlo kreativne. Viđamo dredove, heklane kapice, a jedna je u kupaćem kostimu i baš nju podižu na ruke tokom pankerske “Whitecaps”.
Jedna majka pažljivo je čuvala recimo desetogodišnjeg sina u prvom redu a pritom je đuskala za sve pare, čak i skankovala!
Dugo nismo videli tako ozarene face u publici. The Rumjacks su uspeli. Preneli su svu energiju za nas.
Ovo nije bio prvi susret The Rumjacksa i Beograda. Australijanci su u Srbiji prvi put napravili haos još 2016. godine na Exitu, a sada su se vratili posle osam godina. Ovoga puta u mnogo intimnijem prostoru Zappa Baze.
I možda je upravo to najbolja stvar.
Jer The Rumjacks nisu bend koji treba gledati izdaleka.
Njih treba gledati iz trećeg reda, dok ti neko pored tebe peva u uvo, dok se ljudi guraju, skaču, grle i dok ti postaje potpuno jasno da je keltski pank zapravo jedan od najveselijih oblika kolektivnog ludila koji je rok muzika ikada izmislila.
Svi su u istom pabu.
Koncert su završili u Beogradu triom hitova “The Pot and the Kettle”, “Hestia” i naravno sa “Light in my shadow”, objektivno najzaraznijom i sa milionskim pregledima na Youtube.
Bend je tu otišao s bine, vratio se kroz par trenutaka i trijumfalno je završio nastup legendarnom “I’ll Tell Me Ma”, samo u mnogo bržem fazonu nego što to izvode recimo Ortodoks Kelsi.
Koje nismo videli u publici. Nijednog člana. Zanimljivo.
Kakav kraj koncerta! I to je možda najbolji mogući kraj.
Nema velikog filozofiranja. Nema patetike.
Samo irska melodija, šest ljudi koji pevaju, publika koja peva još glasnije i osećaj da je neko na sat i po vremena pomerio Irsku malo bliže Beogradu.
The Rumjacks su nastali u Australiji. Ali kada zasviraju, geografija više nema nikakvog smisla.
Sidnej postane Dublin. Dublin postane pab. Pab postane koncert.
A koncert postane jedna velika, glasna, vesela keltsko-pankerska banda!