DA LI JE U REDU VODITI DECU NA PUTOVANJE KADA POČNE ŠKOLA?
Početak školske godine za mnoge roditelje znači kraj putovanja. Ipak, postoje i oni koji bez mnogo razmišljanja uzmu dete iz škole i otputuju nekoliko dana. Da li time detetu šalju poruku da škola nije važna?
Odgovor nije baš tako jednostavan.
Putovanje samo po sebi nije loš primer.
Naprotiv, istraživanja pokazuju da porodična putovanja mogu doprineti učenju, posebno kada dete upoznaje istoriju, kulturu, umetnost, prirodu i druge sredine. Jedno istraživanje čak je pronašlo pozitivnu povezanost porodičnih putovanja sa rezultatima iz čitanja i matematike kod mlađe dece.
Ali postoji važna granica - škola ne bi trebalo da postane nešto što se preskače kad god se pojavi atraktivnije putovanje.
Istraživanja o izostancima pokazuju da propuštanje nastave može biti povezano sa slabijim školskim rezultatima, a izostanci na početku školske godine mogu biti posebno problematični.
Zato je iz ugla roditelja najmudrije pronaći ravnotežu. Ako je dete vredno, redovno ide na nastavu, nema važan test, kontrolni ili period prilagođavanja, a putovanje je retka porodična prilika – nekoliko dana odsustva ne mora predstavljati problem.
Još bolje ako roditelji zajedno sa detetom putovanje pretvore u čas koji se ne održava u učionici: poseta muzeju, istorijskom mestu, nacionalnom parku ili upoznavanje drugog jezika i kulture.
Psihološki je, međutim, važnije od samog izostanka kakvu poruku roditelji šalju.
Ako dete čuje: „Škola nije važna, idemo kad nam se prohte“, to zaista može biti loš primer.
Ako čuje: „Obrazovanje je važno, ali učimo i kroz svet koji nas okružuje“, poruka je potpuno drugačija.
Putovanje ne mora biti bekstvo od škole.
Ponekad može biti – škola bez učionice.