ZVEZDA STREET ART SCENE TKV ZA MAGIČNI KOMPAS: "PARIZ OBOŽAVAM, MAŠTAM O BRAZILU"
TKV, odnosno Aleksandra Petković, poznatija kao Kraljica Vila, jedno je od najprepoznatljivijih imena srpske street art scene, a njeni radovi pretvorili su brojne zidove Beograda u galeriju na otvorenom.
Uličnom umetnošću bavi se od 2004. godine, a njen prepoznatljiv izraz, često zasnovan na šablonima, spaja upečatljive motive, emocije i poruke koje zaustavljaju prolaznike.
Verovatno niste znali, TKV je, odnosno njena umetnost, odavno prešla granice Srbije - godine 2019. Francuska ju je odlikovala Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza!
TKV smo upoznali na Miljakovcu gde je sredinom oktobra 2026. godine, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, otkriven njen novi mural u okviru kampanje „Nismo samo ono što se vidi”.
S tim u vezi, TKV je otkrila za Magični kompas koliko joj znači učešće na ovom događaju i koliko prati street art scenu sveta.
„Meni je ovo jako bitna tema, mentalno zdravlje. Priča se o njoj, ali ne dovoljno. Stigmatizovana je tema. Ljudi osećaju sramotu...ako te boli zub ideš kod zubara, a kad je ovako nešto, onda se premišljaš da progovoriš. Svakom je u nekom momentu potrebna pomoć. I ja sam nekoliko godina prolazila kroz terapije. Sada sam sebi jako zahvalna što sam tada tražila pomoć.
S nekim stvarima čovek ne treba da se nosi sam. To su takva stanja koja te bacaju u specifično stanje svesti. I ako nisi sam imaš osećaj da jesi. Velika mi je čast što sam deo ovoga na Miljakovcu. Mora se izaći iz centra Beograda. Svuda postoji potreba za nečim lepim. Biće ovde i tabla, ko hoće da se informiše moći će. Jedan zidić sa lepim bojama može nekom da popravi dan“.
Svetski si priznata umetnica. Kako dobijaš dozvolu recimo u Srbiji za crtanje?
„Sve zavisi čiji je zid, u čijem je vlasništvu. Ako su vlasnici stanari, onda ideš u Skupštinu stanara. Ako je zid vlasništvo opštine, onda se ide u opštinu. Kad se neko slika, zavisi gde se zid nalazi i koja je poenta“.
Koji gradovi te fasciniraju, iz ugla street art scene?
“Pariz. Gledam murale ali i ono po ulici. Taj njihov vajb, grafiti gerila star, oni su sjajni. Scena cveta po Evropi i u svetu. Upoznala sam se sa mnogim umetnicima. Bilo mi je super u Lincu i Oslu, imaju Norvežani neki festival street art scene. Sao Paolo mi je sjajan, razmišljam o Brazilu, sviđa mi se južnoamerički stil.
Kako to funkcioniše, ta saradnja na međunarodnom planu među vama? Jeste li povezani?
“Grafiti scena tako i funkcioniše. To je jedna od retkih umetničkih scena gde kreneš negde i zoveš nekog koga znaš. Onda zoveš neku nepoznatu osobu i ono, „ćao, dao mi je tvoj broj, hoću da crtamo“. To je i neka prednost street art scene. Ljudi u 90 posto slučajeva ako su slobodni hoće da izađu u susret. Bez obzira na nacionalnost i lokaciju, nas spaja umetnost. To je bitno za celu scenu.“
A Srbija? Koji grad preporučuješ?
„U Srbiji preporučujem Čačak. Ima više od 100 murala, može peške da se obiđe. Murali menjaju opis grada, imaš neki uticaj na sredinu u kojoj živiš. Zauzimaš prostor koji dobiješ, onda daješ umetnost njemu. Zatrpani smo bilbordima i propagandom, malo je mnogo. Postojala je street art scena i pre. Sada je još bolje, sada cveta.“
Kako ti se čini regionalna scena, i ona u Evropi?
„Radila sam po regionu, fantastične scene su u Sarajevu i Zagrebu, organizacije se same umrežavaju između sebe. Van regiona, Italija, Španija, Holandija.“
Ima te i na Bežaniji u onom čuvenom street art krugu?
„Da, sarađivala sam sa Pijanistom, prve dve godine kada je on pokrenuo Runaway festival, uskočila sam da i ja slikam.“
Kako si gledala na čitavu onu famu oko Benksija u Beogradu? Ljudi se i danas po svetu spore oko autora, ko je on ili ko su oni?
„Benksi je Benksi. Uvek mi je bio strava. Ljudi se spore ali uvek ćeš imati rasprave. Da li je on pravi ili lažni Benksi, da li je to zaista bitno? Šta ti to menja? To je neka rijaliti sfera u kojoj živimo. Na sve probleme koje planeta ima ti juriš da otkriješ Benksija. Mislim, stvarno... Niđe veze. Manite se. Mislim da je to jedan čovek koji ima pomoć velike zajednice“.