5 DESTINACIJA GDE NEMA POŽARA I ZEMLJOTRESA
Ako vam je ovog leta, pored mora, sunca i cene, važna i bezbednost od požara i zemljotresa, mapa Mediterana izgleda nešto drugačije nego inače.
Veliki deo najpopularnijih destinacija za turiste iz Srbije — Grčka, Crna Gora, Italija i južna Francuska — ovog leta nalazi se pod većim pritiskom ekstremnih vrućina, suše i požara. Evropski sistem za civilnu zaštitu beleži veoma visoke nivoe opasnosti od požara, a samo u poslednjih nekoliko dana veliki požari izazvali su evakuacije turista u Grčkoj i Francuskoj.
Zato smo pogledali i drugu stranu Mediterana.
Pet obala koje ovog leta mogu biti relativno povoljniji izbor su Malta, Galicija u Španiji, egipatska Crvenomorska obala, bugarska obala Crnog mora i Tunis.
Važna napomena: nijedna od njih nije bez rizika. Požari i zemljotresi ne mogu se pouzdano predvideti, a lokalna situacija može da se promeni za nekoliko sati.
1. Malta – mala seizmička opasnost i malo prostora za velike šumske požare
Malta je zanimljiva pre svega zbog zemljotresa. Ostrva se nalaze na relativno stabilnom delu Afričke ploče i njihov seizmički rizik smatra se relativno niskim, iako zemljotresi nisu nemogući.
U poređenju sa Grčkom, južnom Italijom ili Crnom Gorom, Malta nema isti nivo seizmičkog hazarda.
Malta nije bez rizika, ali je kombinacija velikog šumskog požara i snažnog zemljotresa statistički manje karakteristična nego na najugroženijim delovima istočnog i centralnog Mediterana.
2. Galicija – Španija, ali ne ona Španija koja ovog leta gori
Galicija je možda najzanimljiviji „trik“ za turiste koji žele Španiju, ali žele da izbegnu najkritičnije zone požara.
Za razliku od vrelih i suvih područja juga i jugozapada Španije, Galicija na severozapadu ima atlantsku klimu, više padavina i znatno zeleniji pejzaž.
Za turiste iz Srbije koji žele Atlantik, gradove poput Viga, A Korunje ili Santjaga i znatno zeleniji pejzaž, Galicija može biti vrlo zanimljiva alternativa klasičnom Mediteranu.
3. Egipatska Crvenomorska obala – drugačiji tip rizika
Hurghada, Safaga i slična egipatska letovališta imaju jednu veliku prednost kada se porede sa mnogim mediteranskim destinacijama: aridna pustinja praktično nema količinu zapaljive vegetacije karakterističnu za velike mediteranske šumske požare.
Zato je rizik od velikog požara koji bi se širio kroz gustu šumu ili makiju u neposrednoj blizini turističkih kompleksa mnogo manji nego na, recimo, delovima grčke, italijanske ili francuske obale.
Za srpske turiste dodatna prednost je što su najveća crvenomorska letovališta uglavnom kompaktne turističke zone okružene pustinjskim pejzažom.
4. Bugarska obala Crnog mora – zanimljivija nego što se na prvi pogled čini
Bugarska ovog leta jeste imala problema sa požarima, pa ni nju ne treba predstavljati kao „zemlju bez požara“. Ekstremne vrućine su zahvatile i Balkan, uključujući Bugarsku.
Ipak, ako se gleda kombinacija požarnog i seizmičkog rizika, bugarska crnomorska obala može biti povoljniji izbor od mnogih delova Grčke, Crne Gore i Italije.
Za turiste je posebno interesantna činjenica da su velika letovališta poput Varne, Burgasa, Nesebara i Sozopola koncentrisana uz more, dok se iza njih pružaju drugačiji pejzaži nego u izrazito planinskim i šumovitim delovima istočnog Mediterana.
5. Tunis – manje šumske mase, ali ne i nulti rizik
Tunis je možda najzanimljivija severnoafrička alternativa Grčkoj i Italiji.
Veliki deo popularnih turističkih zona nalazi se u relativno suvom pejzažu, pa nema istu kombinaciju ogromnih površina guste mediteranske vegetacije, ekstremne letnje suše i planinskog terena koja može da napravi katastrofalne požare kakvi su mogući u pojedinim delovima Grčke, Italije ili južne Francuske.
Ali i ovde postoji važna ograda: Tunis nije seizmički potpuno miran.
Dakle, Tunis je pre svega zanimljiv zbog relativno manjeg rizika od velikih požara u glavnim turističkim zonama, a ne zato što je potpuno imun na zemljotrese.